Postupiti u slučaju otkaza: Zaštita radnika i tužba (Kündigungsschutzklage)

Dobijanje otkaza u Njemačkoj strogo je regulisano radnim zakonodavstvom, prvenstveno Zakonom o zaštiti od otkaza (Kündigungsschutzgesetz - KSchG). Poslodavac ne može proizvoljno otpustiti radnika ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi za primjenu zaštite.

Zakon o zaštiti od otkaza primjenjuje se na radnike koji su u firmi zaposleni duže od šest mjeseci, pod uslovom da preduzeće redovno zapošljava više od 10 radnika s punim radnim vremenom.

Zakonski razlozi za redovni otkaz

Kada se primjenjuje Zakon o zaštiti od otkaza, poslodavac mora dokazati jedan od tri zakonom priznata razloga:

1. Otkaz zbog ponašanja radnika (Verhaltensbedingte Kündigung): Nastaje zbog kršenja ugovornih obaveza (npr. neopravdano kašnjenje, odbijanje radnih zadataka, neovlašteno odsustvo). U pravilu, poslodavac mora radniku prethodno uručiti pismenu opomenu (Abmahnung) za isti prekršaj prije nego što uruči otkaz.
2. Otkaz zbog ličnih razloga (Personenbedingte Kündigung): Primjenjuje se kada radnik više nije u mogućnosti obavljati radne zadatke (npr. dugotrajna bolest sa negativnom medicinskom prognozom ili gubitak vozačke/profesionalne dozvole neophodne za rad).
3. Otkaz zbog poslovnih razloga (Betriebsbedingte Kündigung): Nastaje usljed smanjenja obima posla, zatvaranja pogona ili ekonomske krize. Poslodavac u ovom slučaju mora sprovesti socijalni odabir (Sozialauswahl), uzimajući u obzir dužinu radnog staža u firmi, godine života, obaveze izdržavanja djece ili supružnika i eventualni invaliditet.

Vanredni otkaz bez otkaznog roka (Fristlose Kündigung)

Prema članu 626 Građanskog zakonika (BGB), vanredni otkaz može se uručiti samo u slučaju teških povreda radnih dužnosti (poput krađe, fizičkog nasilja, teških uvreda ili falsifikovanja radnog vremena).

Poslodavac mora uručiti vanredni otkaz u roku od najviše dvije sedmice od trenutka kada je saznao za teški prekršaj.

Ključni rok: 3 sedmice za tužbu radnom sudu

Ukoliko radnik smatra da je otkaz neopravdan, zakon propisuje izuzetno strog prekluzivni rok:

Tužba za zaštitu od otkaza (Kündigungsschutzklage) mora se podnijeti nadležnom Radnom sudu (Arbeitsgericht) u roku od tačno tri sedmice od dana prijema pismenog otkaza.

• Propuštanjem ovog roka od tri sedmice, otkaz se po sili zakona smatra važećim, čak i ako je sadržavao pravne nedostatke.
• Radni sud u prvom koraku zakazuje ročište za mirenje (Gütetermin), gdje se u velikom broju slučajeva postiže nagodba o isplati otpremnine (Abfindung).

Obavezna prijava na Zavod za zapošljavanje

Nakon prijema otkaza, radnik se mora prijaviti Saveznoj agenciji za rad (Agentur für Arbeit) kao tražilac posla (arbeitsuchend) u roku od tri kalendarska dana.

Kašnjenje s ovom prijavom može rezultirati finansijskim umanjenjem ili odgodom isplate naknade za nezaposlene (Arbeitslosengeld I).